Ça fait long temps que je suis y allé avec mon amoureux, et encore plus quand je suis y allé seule.
C'était ma première aventure en Israël. Et je pense y retourner encore. Peut être en bateau d'aviron de mer. Affaire à suivre ;)
Akko en hébreu ou Acre en français c'est une ville médiévale de temps des croisades et un des premiers essais d'exterminer les juifs. Sa splendeur la ville attribue à pacha Al Djezzar (le boucher) et sa popularité à Napoléon et sa défaite devant les murs de la citadelle. Et après tous ces péripéties et conquêtes c'est surprenant que la ville fut déserté pendant si long temps après...
A l'heure actuelle, c'est une ville majoritairement arabe, et la vielle ville est LE lieu à voir à Israël. Même si c'est l'endroit tellement touristique, c'est facile à s'immerger et se sentir bien accueilli.
La ville a résonné pendant plusieurs jours dans ma tête - le chant de muezzin de mosquée (celle avec le toit vert), les odeurs de chicha et pita, le goût de boisson aux dates et koubbeh, les couleurs de marché, de la mer...
Le sourire des enfants quand ils se jettent dans l'eau, la tranquillité des pêcheurs...
Très pittoresque...
J'ai appris qu'il y a du bon fromage de Golan, de très bonne et diététique halva ("low fat, I assure you!") et de meilleur houmous de tout Israël :)
Zdravo!
Puno je vremena prošlo od kad sam posetila Akko sa Klemonom, a još i više od kad sam tamo sama išla. To je bila moje prvo putovanje po Izraelu.
Vrlo je verovatno da ću još koji put ići da vidim Ako. Možda i doveslam do tamo. Ko zna. Videćemo!
Akko se piše sa dva "k" a izgovara se samo jedno, a ako napišem Ako, dođe bezveze, posebno na početku rečenice - nije nasno da li ja to nešto uslovljavam ili pišem ime grada, pa ću ja pisati sa dva "k", čisto da izbegnem zabunu, AKO je moguće :P
Akko je srednjevekovni grad, iz perioda krstaških ratova i jedan od prvih odredišta za istrebljenja jevreja, kao onih koji nisu prihvatili Isusa kao Mesiju. Posle su ljudi našli druge razloge da se okome na jevreje, ali to nije poenta ovog teksta. U vreme Otomanskog carstva, tu je vladao paša El Džazar, ili "mesar" (nadimak koji mu je dat zbog njegove krvničke vladavine. Ali, Akko je zahvaljujući njemu procvetao u estetskom i ekonomskom smislu. Kasnije Napoleon pokušava da dobije grad, ali ne uspeva zavaljujući duplim zidinama koje opkoljavaju grad. Na kraju, posle svih tih pokušaja osvajanja Akkoa, i nakon smrti (ja mislim) paše El Džazara, grad ostaje napušten skoro dva veka.
Danas je Akko većinski arapski grad. Grad je obnovljen, koliko toliko, i velika je atrakcija turista koji dolaze u Izrael. Iako je grad poprilično turistički nastrojen, vrlo je lako uploviti u svet ljudi koji tamo žive i osetiti njihovu kulturu i običaje.
Dugo nakon što sam posetila grad, sećanja su živo titrala u meni - hodžina pesma (iz zelene džamije sa slike), miris šiše i pite (arapskog hleba), ukus soka od urmi i kubeha (okrugle prženice od žita, filovane mlevenim mesom), boje pijace, mora...
Slika dece koja skaču u more sa visoke litice koja je davno bila tvrđava grada... mir ribara dok razmrsavaju svoje mreže...
idilično...
Saznala sam da imaju divan sir iz Golanske visoravni, nisko-kaloričnu alvu (hej, čovek mi se kune!) i najbolji humus u celom Izraelu!
Nadam se da vam se svidelo putovanje na koje sam vas povela :)
à bientôt ! pozdrav!
